6 crnaca

Juce mi je William (privremeni cimer) rekao da nesto nije uredu sa vesh mashinom. Proverio sam sta je u pitanju. Kaish koji spaja bubanj i morot je opet spao. Kad sam hteo da ga vratim primetio sam da se bubanj jedva okrece. Ispostavilo se da je bubanj bio sve vreme pokvaren (samo u manjoj meri) i da je on uticao na to da kaish spada. Dok se ne kupi nova vesh mashina, moracu da perem stvari rucno. :( Ne verujem da ce Ivonne kupiti mashinu dok sam ja tamo. Ona ima dovoljno stvari da 2 meseca ne mora nista ne pere.
Jutros sam otishao da prijavim boravak. Boravak nisam mogao prijaviti jer nemam potpisan ugovor sa vlasnikom stana. Ugovor o iznajmljivanju stana ne glasi na Ivonne-ino ime, nego na ime supruga njene tetke (bar je tako rekla, ne znam da li da joj verujem). U zgradi gde se prijavljuje boravak su me poslali u neku zgradu gde se prijavljuju ljudi bez mesta boravka. Tamo sam video 6-oro crnaca crnih ko mrak. Hteli su da se prijave da nemaju boravak. Niko od njih ne zna spanski. Znaju malo francuski, tj. ne moze se reci ni da znaju francuski. Pokushali su da pricaju s ljudima na shalteru. Nisu imali pasoshe, samo neke papire. Izmedju sebe su pricali nekim cudnim jezikom. Ucinilo mi se da je meshavina francuskog i nekog africkog jezika (nije delovalo evropski). Najstariji od njih je pokazao papire. Svi su nepismeni ili se prave nepismeni. Najstariji nije znao da se potpishe. Pitali su ga koliko ima godina. Posle 15 minuta su konstatovali da je hteo reci da ima 18 godina. Po mojoj proceni, kao i po proceni ljudi sa shaltera, imao je barem 35 godina. Ja sam svoje vec obavio i otishao. Ja sam rekao svoj problem. Dali su mi neki papir s kojim sam otishao do zgrade za vadjenje prebivalista.
Izvadio sam papir da sam u spaniji bez prebivalista. S tim papirom sam otishao u policiju da izvadim licnu kartu. Nisam mogao izvaditi licnu katru jer nemam adresu. Covek iz policije me je poslao do neke druge zgrade gde se prijavljue prebivaliste. Otishao sam tamo i rekli su mi da ne mogu da me prijave bez potpisanog ugovora sa vlasnikom stana da zivim tamo. Opet sam bio na pocetku.
Sutra cu ici do Sandre (jedna od sekretarica) da joj objasnim problem, pa cu videti sta ce se desiti.
Ja znam reshenje problema i veoma je jednostavno. Treba da potpishem ugovor o tome da cu stanovati na nekom mestu 6 meseci. Taj ugovor me obavezuje da svaki mesec placam kiriju. Mozda neki neznaju. Fax ce me slati na 3 meseca u Kembridz, Engleska. Tamo cu biti u Avgustu, Septembru i Oktobru. Zbog toga je debilno da potpisujem ugovor i da placam za 3 meseca kad necu biti tu. Ne zelim da potpisujem ugovo sa vlasnikom stana gde sad zivim jer ne zelim da zivim u istom stanu s Ivonne kad se vratim. Videcemo sta ce se desiti.
Upoznao sam jednog lika koji se juce preselio u moju kancelariju. Bili smo zajedno na rucku. Malo sam ga smarao sa mojim problemima. Lik inace voli da skija. Verovatno cu na zimu ici s njim na skijanje. Ski staza je udaljena od Barcelone 3 sata kolima. Obicno se ide na jedan dan za vikend. Lik mi je rekao da je jeftinije i bolje otici jedan dan na skijanje nego izaci u grad. Cekam zimu da pocne (prvo da iskoristim leto). :)
Bio sam ponovo na predavanju kod Yale Patta. Bilo je dobro. Pricao je mnoge zanimljive stvari o Branch Predictor-ima. Imao je male digresije. Dao nam je savet za dug zivot:
1. Shetnja
2. Mnogo vode
3. Beli luk
4. Zene
Jedini je problem sto 3 i 4 ne idu zajedno. Ali...
Komp josh uvek nisam dobio.

Yale N. Patt

Juce sam bio na predavanju koje je drzao profesor Yale N. Patt. Covek je odlican predavac. Odlicno poznaje geografiju. Cak je znao i da napishe moje ime pravilno. :) Patt ima oko 70 godina, a deluje 15 gidina maldje.
Na njegovom chasu je bilo nas 12-oro. Medju njima i 3 Indijca. Interesantno je to sto Indijci pricaju isto kao i Apu iz Simpsonovih. Studenti koji su prisustvovali predavanju su dobro potkovani iz oblasti arhitekture racunara. Indijci znaju mnogo vishe od ostalih.
Uvece sam otishao kuci. Rodrigo je spremao neki ispit. Posle je dosla i Ivonne. Pocela je nesto da sere. Rekla je da ako zelimo dakoristimo telefon treba da ga platimo, sto je donekle OK. Ako ne platimo ne nozvoljava nam ni da primamo pozive, sto nije OK. Najveci problem je sto ona zeli da podelimo troskove uvodjenja telefona, sto je ped*rski s njene strane. Odlucio sam da ne koristim telefon u opste (nikad ga nisam ni koristio, za sve ovo vreme sam primio samo dva poziva). Ivonne je pocela juce da sere da joj je neko pojeo jedan kivi. Ej!!!! Jedan kivi. Pa zar je tolki debil da dize frku za jedan kivi. BTW, uvek kad jedem neko voce (mango, pomorandzu, ananas...) posluzim je, i nikada nije odbila. Ne vidim u cemu je problem da joj neko uzme kivi. Cak verujem da ga je ona nesvesno pojela samo se ne seca. Ivonne pocinje da mi ide na zivce. Ja sam mislio da sam tolerantan i da mogu sve da istrpim, ali izgleda na sam previshe mator. :) Necu da joj nista kazem jer cu u tom stanu biti samo do avgusta.

Vikend

U petak je bila velika festa u Barceloni. Ovde se dolazak leta (najduzi dan u godini) proslavlja uz petarde i vatromet. Ovaj dan je najbitniji dan u toku godine u Barceloni. Izashao sam u grad sa Rodrigom, njegovim drugom i jednom devojkom. Svo troje su iz Brazila. Otishli smo u jednu diskoteku u blizini plaze. Rodrigo je bio na listi zvanica za tu dikoteku, tako da nismo platili ulaz (misim da je ulaz inace 15 evra). Tu smo bili oko sat i po vremena. Rodrigo je muvao neke ribe (on misli samo o ribama). U diskoteci je bilo odlicno. Jedini problem je sto je pice 8 evra. Posle smo isli do plaze. Tu je bilo puno sveta. Skoro svi su bili stranci i skoro svi su dosli na letovanje. Krenuli smo kuci. Legao sam oko 4 sata izjutra.
U subotu sam otishao na plazu sa Rodrigom. Otisli smo na plazu Bogatel. Tu sam bio prvi put i odmah mi se svidelo. Na samoj plazi ima bar koji pusta muziku u fazonu Cafe del Mar. Verujuem da je dozivljaj slican onom na Ibizi (na Ibizi je naravno bolje ali ti treba 100 puta vishe para). Na plazi sam upoznao jednog Fracuza, jednu Irkinju i jednu Spanjolku (Ugo, Naomi, Noemi respektivno). Ugo je ovde oko 3 nedelj i svaki dan je na plazi. Doshao je da se provodi. Bice tu josh par dana. Ja sam mislio da je mulat jer je bio skroz crn ali je imao evropsku facu. Posle se ispostavilo da je bio totalno beo ali je uspeo da pocrni veoma brzo. Naomi zivi ovde nekoliko meseci i radi kao frizer i pored koga radi u servisu za rezervisanje automobila. Ne zna bash dobro spanski pa sam joj ja objasnjavao neke fore. :) Noemi je maserka ali radi na crno. Prima pomoc drzave plus sto zaradjuje sa strane jer ima svoje stalne klijente. Naomi i Noemi su inace sve vreme bile u toplesu sto mi nije ni najmanje smetalo. Jedina tuzna stvar je sto su obe prosecne. Na plazi je bilo mnogo, mnogo, mnogo dobrih devojaka. Skoro sve su bile u toplesu. Najvishe je bilo Brazilki. Brazilke se mogu prepoznati po dupetu. Imaju najbolje dupe na plazi. :) Rodrigo je otishao ranije kuci jer je radio. Ja sam ubrzo posle toga.
U nedelju sam opet bio na plazi sa istom ekipom. Rodrigo nije doshao jer je spremao neki ispit. Ovaj put je doshao Wiliam mesto Rodriga. Na plazi je bilo josh vishe dobrih devojaka. Wiliam i ja smo seli blizu 4 devojke od kojih su 3 bile u toplesu. Bilo mi je malo neprijatno jer sam nonstop buljio u njihove grudi, a bile su udaljene od nas samo pola metra. Jedna od njih je bila crnkinja. Verujem da bi se samokom dopala. :) Wiliam je otishao ranije kuci da bi gledao svetsko prvenstvo u fudbalu. Naomi je ponela neku knjigu za ucenje spanskog i ja sam obajsnjavao neke stvari iz gramatike. Ugo je nontop obilazio neke ribe. Oko 19:00 smo otishli do jednog bara gde su ljudi igrali sambu. Jedan brazilsli bend je svirao i par Brazilaca i Brazilkinja je igralo. Sve se zavrshilo oko 20:00. Vratili smo se na plazu. Tada me je zvao Brakus (kod njega su bili Sale i Dragana). Dogovorili smo se da se cujemo uvece. Naomi i Noemi suotishle kuci. Ugo me je castio pivom. Pivo je kostalo 2.20 po cashi. Ja sam platiodrugu turu. Mene je kostalo 3.50. Bilo mi je cudno, ali se ispostavilo da je jedna cena pre 21:00 a druga posle toga. Vratio sam se kuci oko 23:00. Tada sam pricao sa Brakusom, Saletom i Draganom.
Na plazi, vecina ljudi zna spanski, a dosta njih razume portugalski, francusli, italijanski, francuski i engleski. Naravno, vecina ljudi je iz neke zemlje gde se prica taj jezik, ali... Npr, Rodrigo prica portugalski, engleski, spanski i malo francuski. Ugo prica francuski, engleski i spanski. Izgleda da cu morati da se bacim na ucenje jezika. Mislim da bi portugalski bio najbolji za pocetak jer na plazi ima najvishe brazilaca.
Danas je ponedeljak i ne verujem da ce se bilo sta desiti. Od ponedeljka do petka, svaki dan mi je isti i nista se ne deshava. Cekam slececi vikend. :)

Izlazak u grad

Stigao sam do Maricine kuce. Sacekao sam da mi istampa dokumenta. U medjuvremenu sam se igrao s njenim kerom. Tada je doshao i Maricin muz. Video je da imam problem s biciklom. Pogledao je tocak. Na tocku nije bilo rupa od eksera ili necega slicno. Probali smo da naduvamo gumu. Kostatovali smo da je guma pukla sama od sebe, verovatno je bila losha i kada sam je kupio. Moracu da reklamiram bicikl. Planiram sutra to da uradim.
Stigao sam kuci oko 21:00. Napravio sam veceru.
Rodrigo je predlozio da odemo malo do grada. Izasli smo Rodrigo, Wiliam i ja. Bilo je 22:30. Otisli smo do 'Plaza de Catalunya'. To je pocetak ulice Rembla. U Rembli se nalaze svi barovi i tu ceo svet izlazi. Rodrigo je sreo neke Italijane koje je znao od ranije. Jedan od njih je slavio rodjendan. Vece smo proveli s njima. Bili smo u jednoj diskoteci koja se nalazi na 'Trgu Real' (ili tako nesto). Diskoteka me je podsetila na KST jer je bila mracna, puna dima i pustali su celo vece rok muziku. Ljudi u diskoteci su totalno normalni turisti. Ne znam koliko je kosta ulaz jer ga nismo platili. U diskoteku se moglo uci za dz ako nabavish flajer. Flajere su delili u po celom gradu pa su samo neupuceni placali ulaz. Cinilo mi se da je bilo puno neupucenih. :)
Stigli smo kuci oko 1.
Jutros sam ishao metroom do faxa. Josh uvek mi nisu dali komp. :(

Telefon i cimerka

Moja cimerka mnogo voli da prica telefonom. Imam utisak da prica telefonom i kad spava.
Cesto joj se desi da ostavi telefon u svojoj sobi pa ga ja ne cujem kad zvoni. Znam da su me neki ljudi pokushali kontaktirati, a da se ja nisam javio. Sorry.
Ivonne mi je rekla da me je neko zvao u subotu ili nedelju i da je pricao na engleskom. Kako Ivonne ne zna engleski nije mi znala reci ko me je zvao.
Mobilini mi radi i prima poruke. Trenutno je bez kredita, sto je tipicno za mene. Dopunicu ga kad dobijem debitnu karticu iz banke.

Obican vikend

Ovaj vikend mi se nije desilo nista specijano.
Par ljudi sto sam video su me isporozivali zbog utakmice SCG vs Agrenita.
U subotu i nedelju sam iz dosade otishao na plazu.
Juce uvece je stigao jedan francuz kod nas. Bice tu bar do 30 juna. Studira spoljnu trgovinu i mora da radi praksu u Barceloni jedan mesec. Zove se William.
Jutros sam zvao Maricu Kosanovic, prevodioca. Prevesce mi dva dokumenta. To zadovoljstvo ce me kostati 40 evra po dokumetnu, tj. 80 evra.

4 godine samoce

Naslov deluje deprimirajuce. Dobio sam poziv za vojsku ali nisam josh uspeo da predam molbu za odlaganje vojnog roka. Kako mi se cini, necu dolaziti u Srbiju bar 4 godine. :(
Juce sam zvao prevodioca, Marija Kosanovic. Dala mi je adresu. Kad sam pokushao da nadjem ulicu na mapi Barcelone, nigde je nije bilo. Zvao sam ponovo Maricu. Ispostavilo se da zivi pored barcelone u Cestelldefels.
Jutro sam otishao vozom do tamo. Stigao sam do Maricine kuce oko pola 11. U kuci nikoga nije bilo. Proshetao sam gradom. Otisho do plaze. Suncao sam se oko sat vremena. Opet sam otishao do Maricine kuce. Tamo sam zatekao jednu kucnu pomocnicu. Rekla mi je da ce Marica biti kuci oko 14:00. Otishao sam.
Kupio sam neke banane. Svratio sam josh jednom do plaze i ubio vreme. U dva sata sam se nacrtao kod kuce. Marice nije bilo. Pomocnica mi je rekla da ostavim papire koji treba da se prevedu. Krenuo sam na fax. U 15:15 sam bio u kancelariji.
Prevedene papire cu da pokupim tek sledece nedelje. Znaci, u Madric cu da idem posle toga. Inace sam planirao da odem u Madrid za vikend i da u ponedeljak predam molbu.
Kako stoje stvari, na molbu cu da puknem oko 200 evra:
1. put do Madrida, oko 50 evra
2. prevod, cenim da je oko 30 evra po strani, 2 strane je 60 evra
3. predaja molbe je oko 50 evra
4. upis u knjigu vojnih regruta u inostranstvu je oko 20 evra
5. verovatno josh nesto treba da se plati.
Troshak nizasta. Verovatno mi nece prihvatiti moblu. Bedak.
Moj fixni telefon u kuci je +34-935-122-372.

Davor i Dalibor

Danas je cetvrtak 15 jun 2006.
Juce sam se sastao sa Davorom i Daliborom.
Davorovu kevu sam upoznao u spanskoj ambasadi dok sam cekao vizu. Ispostavilo se da zena ide za Barcelonu. Rekla mi je da su joj dva sina tamo i da imaju oko 20 godina. Dala mi je Davorov broj telefona.
Nazvao sam Davora i dogovorio sastanak u 19:00 kod Sans Estacion metro stanice.
Nasli smo se bez problema iako se nikada u zivotu nismo videli. :) DiD su ovde od proslog avgusta. Dosli su turisticki i ostali su za stalno. Nemaju papire, ali pokushavaju nesto da srede. Njihov cale je ovde vec 4 godine. On radi kao argonski zavarivac. DiD su mi rekli da njihov cale ima dobru platu. Njihov cale treba sad da otvori firmu u kojoj bi se oni zaposlili. Na taj nacin ce da srede papire. Prvo sam pomislio da ce otvoriti firmu samo zbog papira, ali... Njihov cale planira da dovede josh profesionalnih majstora iz Srbije.
DiD razumeju spanski ali ga malo teze pricaju. I sami kazu da je problem to sto su skoro uvek zajedno pa izmedju sebe pricaju srpski.
Likovi su totalno ok.
Otishli smo na pivo u Port Olimpic. To je deo grada pored mora gde ima puno fensi kafica. Seli smo u jedan i narucili pivo. Na tv-u je bila itakmica Nemacka vs Poljska. Narucili smo po pivo. Pivo u flashi je kostalo 5 evra. Ja sam hteo da platim ceh, ali mi nisu dozvolili. Krenuli smo kuci oko pola 10 jer su oni trebali da uhvate voz. Oni su iz mesta koje je udaljeno od barcelona 10 km. Inace, vozovi idu na skakih 20 min. Jedini je problem sto je poslednji voz za njihovo mesto oko 10 uvece. Metro radi svaki dan do ponoci. Petkom i subotom, metro radi do 2 ujutro.
Dok smo sedeli, ispricao sam im kako sam proveo prethodne dane u Barceoni. DiD su mi rekli da sam mogao slobodno njima da se javim i da ostanem kod njih par dana dok ne nadjem smestaj. Na svu srecu smestaj sam nasao brzo.
Znali su da nemam karticu za mobilni pa su mi dali jednu koju oni nisu koristili. Moj novi mobilni je +34-605-349-107.

Ronaldo - debela svinja

Danas je 14 jun 2006.
Juce sam otishao sa faxa oko 18:00. Ishao sam pravo kuci.
Ispred moje zgrade sam sreo Rodriga, cimera Brazilca. Pozvao me je da s njim odem u jedan bar da gledamo utakmicu Brazil vs Croatia. Rekao mi je da moram da navijam za Brazil. :)
U baru je bilo 99% Brazilaca. Vecina je imala zuto-zelene majice. Objasnili su mi da se te majice zovu 'kanarie' ili tako nesto. Poenta je bila da je majica dobila ime po kanarincu.
Rodrigo mi je objasnio da u toku mundijala nista ne radi u Brazilu. Sve stane. Za njih je fudbal iznad religije. Rekao mi je da je njegov cale jako napet dog gleda utakmice brazila. Ta napetost ga drzi dok Brazil ne da gol.
U baru sam upoznao neke Rodrigove prijatelje. Svi oni su iz njegovog rodnog grada. Upznao sam dve ribe i dva tipa iz Brazila.
Interesantno je to da u baru nije bilo crnaca. Rodrigov prijatelj mi je objasnio da je samo 10% brazilaca crno (nije belo). Mesto iz kog je Rodrigo je naseljeno Italijanima, Spancima i ostalim Evropljanima. Oni su tamo dosli posle Drugog svetskog rata (verovatno su bili fashisti). Puno ljudi iz Brazila ima evropske pasoshe. Zato ima puno Brazilaca u Evropi (ima ih u Portugaliji, Spaniji, Britaniji).
Pre pocetka utakmice smo tipovali na rezultat. Vecina Brazilaca je tipovala na 5:0. Ja sam tipovao na 2:0 za Brazil.
Kad je utakmica pocela, ceo bar je skocio na noge. Svi obozavaju Rinaldinja. Kad uzme loptu, svi se josh glasnije deru. Kad predje nekog igraca, svi viknu 'OLE!'. Stvarno je dozivljaj gledati Brazilce kako se primaju.
Kad neki Brazilac sutne na go i promashi to svi dozivljavaju kao neupseh. Prozivaju ga i vicu 'Hijo de puta' (kurvin sine, isto je i na spanskom i na portugalskom). Kad su Brazilci dali go, svima je bilo lakshe. Pre toga se osecala napetost u vazuhu.
Svi smo konstatovali da Ronaldo nije ni porcao. Previshe je debeo i nije motivisan da igra. Svi su aplaudirali Robinju kad ga je zamenio.
U baru sam popio jedno pivo. Pivo 1/4 litre je 2 evra. Pivo 1/2 litre je 4 evra. Skupo.
U toku utakmice su dosla josh dva lika. Jedan je iz Meksika. Zaboravio sam odakle je drugi. Vecina Rodrigovih prijatelja studira MBA.
Posle smo svratili do Rodridrigovog prijatelja. Popili smo po josh jedno pivo. Rodrigo je trebao da se nadje sa nekim ribama. Otishao je do grada a ja sam zapalio kuci.
Jutros sam doshao biciklom na fax. Sic je tako neudoban da nisam mogao da sedim na njemu. Planiram da kupim shiri sic. To zadovoljstvo ce me kostati oko 10 evra.

Bicikl

Danas je utorak 13 jun 2006.
Juce se nista interesantno nije desilo.
Zvao sam ambasadu da se raspitam oko odlaganja vojske. Rekli su mi da sa potvrdom s faxa mogu odloziti vojsku. Trebacu da idem u madrid cim dobijem potvrdu da sam upisan.
Danas je vec bilo interesantnije. Otishao sam da kupim bicikl. Kostao me je 60 evra. Dok sam dolazio novim biciklom do faxa umalo da pokupim jednu zenu. Prelazio sam peshacki na buciklu. Zena je izletela ispred mene. Hteo sam da skrenem, ali volan je bio labav. Okrenuo sam volan ali tocak je zadrzao pravac. Skoci sam s bicikle i zadrzao istu, da ne bi uleteo u zenu. Zena me je pogledala. Verovatno je pomislila da sam manijak.
Kad sam stigao na fax, nashao sam majstora i hteo da zategnem volan. Nismo uspeli. Odlucio sam da vrati bicikl u prodavnicu.
U prodavnici sam im objasnio problem. Pokushali smo da sredimo volan na licu mesta. Nije nam islo. Vratio sam im bicikl i racun i uzeo pare. Otishao sam u drugu radnju. Tamo sam nashao bicikl za 90 evra. Mnogo je bolji. Ne kajem se sto sam dao pare za bolji bicikl. Morao sam da kupim i dva katanca. Svaki kosta 10 evra. Jedan katanac za svaki tocak. Ovde covek mora da osigura oba tocka i da skine sic. Ljudi su u stanju da ukradu sve sto stignu.
Josh malo pa palim na rucak.

Popodne na plazi

Nedelja 11 jun 2006.
Ustao sam kasnije, oko 11:00. Nesto sam jeo. Iamo sam plan da sa Ivonne idem na plazu u 17:00. Rekla je da ce ici i neki njeni drugovi kolima.
Kad je ona ustala odmah je izasha iz kuce. Zurila je negde.
Ja sam se vec oko 13:30 smorio kod kuce. Nista nije bilo na tv-u, a ni komp nisam mogao koristiti jer je zasticen shivrom a samo Ivonne je zna. Odlucio sam da odem na plazu. Usput sam nazvao Ivanu i Aleksandra. Sa njima sam imao sastanak oko 18:00.
Ceo dan sam proveo na plazi. Voda je bila mnogo bolja nego prosle nedenje. Nekako sam uspeo da ubijem vreme. Citao sam papire koje mi je Osman dao. Oko 16:00 sam otishao do jedne prodavnice da kupim neki keks. Nije bio skup. 70 centi za 600 grama keksa. Usput mi je pala jedna ideja na pamet. Na plazi ima puno ljudi koji prodaju pivo u limenci. Mislio sam da bi bilo dobro i ja to da uradim. I onako sam imao vrmena do 18:00. Ipak sam odustao od ideje, ali priznacete da deluje interesantno.
Do 18:00 sam malo shetao. Neki tip i riba su me pitali da li znam gde je nudisticka plaza. Ja sam im sve lepo objasnio. :) Usput sam video kako ljudi gdedaju u nebo. Ispostavilo se da neki lik pusta zmaja. Zmaj je bio na preko 200 metara visine. Jedva se video.
U 18:00 sam se nashao sa Ivanom i Aleksadrom. Otishli smo do plaze. Njih dvoje su se odushevili morem (bar mi se tako ucinilo). Ne znam zasto, ali bilo je manje riba u toplesu nego ranije. Bice da je zbog toga jer nije bash bilo vreme za suncanje. Neka zena Tajlandjanka je pitala da li smo zainteresovani za masazu. Rekli smo da nismo. Ta zena je starija, oko 45 godina i nije riba. BTW, ne zna engleski, i zna samo jednu rec na spanskom 'masaje'. Na plazi smo bili samo sat vremena.
Krenuli smo kuci jer su oni zurili na autobus za Madrid. Oprostio sam se od njih. Kuci sam jeo, pogledao golove sa utakmica i legao da spavam. Legao sam oko 22:00.

Vesh mashina i lopovi

Subota 10 jun 2006
Ivonne je planirala da kupi vesh mishinu jer joj se stara pokvarila. Pitao sam je koliko joj je stara mashina. Odgovorila je: 'Dve godine.' To je po mom mishljenju nova mashina. Zakljucio sam da se nesto trivijalno pokvarilo. Pitao sam je sta nije u redu s mashinom. Rekla je da se bubanj ne okrece. Pretpostavio sam da je kaish u pitanju. Za svaki slucaj sam se pogledao na google-u. To sto sam nashao je samo potvrdilo moje sumnje. Otvorio sam mashinu. Gumeni kaish koji spaja motor sa bubnjem je spao. Samo sam ga vratio i mashina je bila ko konva. :) Ustedeo sam Ivonne par stotina evra. Recimo da je zvala majstore, odrali bi je minimum 50 evra.
Kasnije, oko 19:30, sam se nashao sa Ivanom (zensko) i jednik kolegom sa ETF-a (lik je '75 godiste, zove se Aleksandar). Nashli smo se kod magicne fontane. U pitanju je vontana koja 'prska' (nisam nashao bolji izraz) vodu u ritmu muzike. Izgleda fenomenalno.
Fontanu su ukljucili u 21:30. Do tada smo pricali i sedeli u njenoj blizini. Dok smo sedeli prisla su nam 3 gabora (3x skrnde). Te devojke (ako se tako mogu nazvati, inace su ciganke) su culi da pricamo srpski pa su nas pitali odakle smo. Odgovorili smo im. One su rekle da us iz Zagreba, mada nisu uposte tako pricale. Jedva su natucale srpski. Malo smo pricali s njima. Jedna nam je rekla da je bila u celoj evropi. Nabrojala je sve moguce zemlje evrope. Kad smo ih pitali sta rade, jedna nam je odgovorila da kradu!?!??!? Cim su ugledali neke turiste bacili su se u akciju. Mi smo posle toga proverili da li nam fale novchanici. Nas na svu srecu nisu pokrali. Imam utisak da su hteli i nas da pokradu. One su nestale iz vidokruga. Posele 10 minuta nacrtale su se ispred nas pored jedne zene koja je fotografisala okolinu. Dve ciganke rade u paru. Jedna drzi mapu grada levom rukom da desnom otvara torbu. Ova druga zaklanja torbu od ostalih turista. Sve se to deshavalo par metara ispred nas. U roku od 30 sekudi jadna zena je ostala bez novcanika, a dve ciganke su nestale. Sad se vi pitate zasto nismo nista uradili ili barem rekli zeni da ce da je pokradu. Bilo mi je logicno da u okolini ima josh cigana. Posle par minuta te dve ciganke su se sastale sa josh par ciganki lopova. Bilo ih je bar 6 sto smo mi mogli videti. Verujem da je u blizini bilo josh cigana, njihovih zastitnika samo nisu bili uocljivi. Ocigledno je da se radi o organizovanoj kradji. Toliko o loshim iskustvima.
U pola deset je proradila fontana. Spektalk je trajao oko 20 min. Bilo je predivno. Posle smo proshetali gradom
Ivana i Aleksandar su bili gladni. Seli smo u jedan kafic. Oni su uzeli paradajz punjen tunom, neku salatu i krokete. Lik je pio pivo a ja sam podelio litar sangrije sa Ivanom. Ceh nas je izashao 25 i nesto evra. Platili smo 27.
Hteli smo da odemo do grada. Usput smo kupili josh litar sangrije. Iz jednog kafica smo trazili led. Otishli smo do stana gde su Ivana i Aleskandar imail smestaj. U stanu zivi jedna Bugarka. Ona je tu vec 4 godine. Otishao sam do wc-a. Obavio one stvari i hteo sam da povucem vodu. Nigde nisam video kotlic. Pored wc sholje je bio jedan prekidac za svetlo. Ispostavilo se da nije za svetlo nego prekidac za vodu. Iskoristio sam ga. :)
Posle sam otishao u sobu gde je bila Ivana i Aleskandar. Poceli smo da pijemo sangriju. Ja sam im hteo objasniti da nisam uspeo naci rucku za vodu. U tom trenutku sam drzao sangriju u jednoj rucu a drugom ruko sam napravio pokret kao da povlacim vodu iz kotlica. Udario sam se po ruci u kojoj sam drzao casu punu sangrije i prolio sangriju po krevetu (koji sam baksuz). Na svu srecu, prolio sam samo malo sangrije i fleka je bila samo na gornjem carshavu, sve ispod je bilo suvo.
Krenuli smo do grada. Usput smo hteli da kupimo josh sangrije ili piva. Pitao sam jednog lika gde ima prodavnica koja radi. Napomenuo sam mu da sam student. On je rekao da ne znam i pitao me je da li zelim da kupim koku!?!?!?!? Pa zar ja licim na narkomana, btw on ne lici na dilera. Samo sam se nasmejao i rekao da nisam zainteresovan. Nista od prodavnica nije radilo. Oko 23:00 sata se zatvaraju minimarketi. Proshetali smo i naisli na jedan ali u njemu nije bilo alkohola. Bilo je oko 00:30. Ivana je rekla da je umorna. Njih dvoje su otishli kuci. Ja sam proshetao malo gradom i krenuo kuci. Stigao sam kuci za pola sata.
Sve se to deshavalo oko gravne ulice za izlaske. Nesto nalik na korzo. Tamo ima puno stranaca i kafica, ali nismo hteli da troshimo pare u kaficima.

Juce i danas

Danas je 10 jun 2006.
Juce se nije desilo nista specijalno oasim sastanka sa Mateom.
Na rucku sam bio sa Osmanom i Adrianom. Isli smo u jedan studenski restoran tipa 'all you can eat'. Hrana i nije neka ali mozesh jesti koliko hocesh za 6 evra. :) Ima oko 15 vrsta salata i oko 5 vrsta glavnog jela. Ima i jako mnogo voca. :) Sve u svmenu nije loshe.
Posle sam uzeo svoje stvari i uselio sam se u novi stan. Soba je mala ali nema veze. Vazno je da sam se smestio. Gledao sam utakmicu izmedju Nemacke i Kostarike. Uvece sam hteo gledati drugu utakmicu. Nisam je gledao jer se utakmice prikazuju na kablovskoj a mi je nemamo. Mislio sam da pozovem Edy-a, ali sam odustao. Bio sam umoran i nisam hteo da ga smorim.
Danas sam se cuo sa jednom devojkom iz Beograda. Zove se Ivana. Dosla je u Barcelonu na dva dana. Inace je umadridu na razmeni studenata koja traje 3 meseca. Veceras cu se videti s njom. Dosla je s nekim likom iz Bg-a.

Sastanak sa Mateom

U 11:00 sam imao sastanak sa Mateom. Covek je car.
Prvo je pricao o projektima i nekim tehnickim stvarima. Covek ne voli da gubi vreme na glupe stvari. Uvek je spreman da svoje duznosti delegira na druge ljude. Voli sve da mu se saopsti u par recenica. :)
Pricalo se i ofinansija. Nisu se spominjale cifre ali covek voli da ekonomishe. Npr: on savetuje ljudima da lete ekonomskom klasom. On na primer leti uvek drugom klasom. Gleda da karte povratni let bude oko 100 evra. Kaze da se ne isplati leteti sa Rayanom jer se gubi puno vremena a moze se ustedeti samo oko 40 evra.
Pricali smo o tome da ce doci josh ljudi. Najvishe je iz Beograda. Ideja je da se nadje stan za studente koji dolaze, ali... Ideja je da se nadje stan sa 4 sobe. Studenti koji dodju bi imali mesec dana fore da nadju smestaj. Toliko je dovoljno da se nadje nesto dobro. Cena tog stana bi trebala da bude oko 1000 evra po mojoj proceni. Studenti koji dodju bi placali stanarinu redovno. Verovatno bi iznosila 300-350 evra. Pitate se zasto toliko, a ne 250. Stan nikada nebi bio put, osim u nekim retkim situacijama. Cene soba u septembru se krecu od 300-350 evra. Tj. ista je cena. Studenti bi imali fore 1 mesec da nadju nesto. Pitanje je kako se ovo isplati univerzitetu. Prvo, cena nocenja u rezidenciji je oko 45 evra. Znaci, fax je na mene potroshio vec 45*5=225 evra a planirali su 45*8=360. Da su imali stan vec bi im se isplatila jedna soba. Verovatno bi u taj stan dolazili i neki profesori koji saradjuju sa faxom (od sada cu da stavljam BSC jer fax nije prava rec). Opet bi univerzitet ustedeo. Mozda bi prve dve nedelje bile besplatne za nove studente koji tek dodju (to ce biti moj predlog). Ljudi bi morali pronaci nesto u roku od mesec dana. U izuzetnim situacijama, dva meseca. Sve u svemu, BSC bi ustedeo pare. Preciznije, nebi rasipao pare bez potrebe.
Zasto je Mateo cool. Veoma je odgovoran kad nesto obeca to i uradi. I pored toga sto raspolaze sa milionima evra, svoj posao smatra veoma odgovornim i ne troshi tudje pare. Pare koje ima BSC se dobijaju od donacija ili projekata. Na taj nacin je uspeo da stvori najjaci razvojni centar u evropi sa superkompjutere u Evropi. Ima poverenje Intela, IBM-a, Microsofta i josh nekih evropskih institucija.
Svi postdiplomci obicno konkurishu za stipendiju Spanske vlade. Zasto, mislim da je veca nego stipendija, ali nisam siguran. Znam samo da nije manja. Takodje da bi se BSC oslobodio jednok PhD studenta (u finansijskom smislu) i ustupio mesto sledecem. Tako su svi na dobitku. Cak i Sapnska vlada, jer ima obavezu da ulaze u obrazovanje i laske se mogu opravdati gradjanima za troskove budzeta. Na to se gleda kao na investiciju.
Toliko za sada.

Na zemlji

Jutros sam primio mail od Ivonne. Rekla je da mogu tamo da budem dva meseca bez da platim depozit. :) Valjda cu se konacno tamo useliti.

Ni na nebu ni na zemlji

Danasnji dan je bio zanimljiv.
Napomena: Ovde sam od nedelje uvece. Sada je cetvrtak vece. Imam
utisak da sam ovde vec 2 meseca. Mnogo stvari se desilo ovih dana.
Pre podne sam postovao stvari koje sam sinoc napisao. Otishao sam do
sekretarice da je pitam kada cu dobiti neki dokument koji kaze da sam
ja upisan na fax. Rekla mi je da djem sutra jer shef nastave treba da
potpishe deki dokument za mene. U toku dana mi je stigao mail koji
kaze da sam upisan, ali treba da donesem neka dokumenta kao potvrdu da
sam zavrshio ETF. Sva dokumenta imam osim plana i programa fakulteta.
Ovo planiram da falsifikujem. Skeniracu dokumenta koja imam i skinucu
pecat faxa. Plan i program su skinuti sa sitea ETF-a, koji je na
engleskom pa cu sve odstampati na color stampacu. Ovo necu kriti od
nikoga. Alexando i Osman ce znati sta radim. Verujem da ce me podrzati
u mojoj ideji. Neko se moze pitati zasto nisam preveo plan i program
na engleski. Jednostavno. Prevod bi me kostao preko 400 evra kod
sudskog tumaca. :)
Posle sam otishao do Alexandrove i Puline kancelarije. Prove sam oko 2
sata tamo trazeci stanove, tj. zvao sam ljude koje sam nashao na sajtu
www.loquo.com. Dogovorio sam se da obidjem 4 stana, ali u toku dana
sam stigao da obidjem samo 2. U medjuvremenu sam dobio mail od Neus da
joj se javim u kancelariju.
Pre rucka sam otishao do Neus. Rekla mi je da ima jedan problem sa
mojim ostankom u Lesseps rezidenciji. Danas je poslednji dan koji imam
rezervisan ovde. Problem je nastao u sledecem. Juce sam rekao portiru
da najverovatnije necu vishe biti u rezidenciji jer sam nashao stan
(onaj prvi za koji sam ispushio) i da cu nazvati ako mi kazu da mogu
da se uselim u stan. On je to preneo shefici da necu vise biti u
rezidenciji. Zaboravio je da kaze 'najverovatnije'. Sve u svemu,
ispalo je tako da mi je danas poslednji dan ovde. Prakticno sam
izgubio 4 dana fore da nadjem stan.
Otishao sam na rucak sa Osmanom i Adrianom plus josh 6-orica ljudi.
Cetvrtkom je Spaniji fora da se jedu plodovi mora. Bili smo u jednom
restoranu koji najbolje priprema plodove mora (svaki dan idemo u drugi
restoran). U toku jela smo pili vino. Ja sam jeo, kao prvo jelo,
pirinac sa skoljkama i rakovima. Bilo je josh necega, ali ne znam sta
je. Zaboravio sam ime tog jela. Drugo jelo je bilo riba. Dve neke
vrste ribe. U toku jela smo pili crno vino. Ja sam usput jeo i hleb.
Sve je bilo jako ukusno. Ako se jede bez hleba covek se najede. Ja sam
se prezderao. Posle sam jeo puding za desert. Malo je drugaciji od
nasheg jer na vrhu ima piskotu. Posle smo narucili kafu. Ja sam uzeo
produzeni espreso. Ovde ga zovu 'café americano'. Tolko sam bio sit da
nisam mogao da popijem celu kafu. Sve ovo me je kostalo 9 evra. Usput
sam morao da otkopcam dugme na lanenim pantalonama.
Otishao sam popodne do prvog stana. U njemu zivi kolumbijka iz Bogote.
Pokazala mi je sobu. Cena je 230 evra, todo incluido (ne misli se na
sex, nego na racun za struju, vodu, gas). Problem sa sobom je sto je
mracna i ima prozor na smece!?!?!?!?!? U Barceloni, sve sobe koje
imaju prozor na unutra se zovu 'unutrasnja soba'. U samoj zgradi je
rupa u centru da bi ulazio vazduh i svetlo. Problem je sto su komshije
svinje i bacaju smece u centar zgrade. Ne kao u Srbiji, ali je
uocljivo. Napomena: u sobi ne smrdi ali je ruzan pogled. Soba je mala.
Ima mesto za krevet ormar sto i to je to.Otprilike 1,5x3 metra. Sobe u
stanovima sluze samo za spavanje. Dnevna soba/dnevni boravak se ne
racuna u sobe. Ideja je da se vreme provodi u dnevnom boravku a u sobi
samo da se spava. Ja nemam nista protiv te ideje.
Kolumbijka se zove Ivonne. Udata je ali joj je muz negde u
inostranstu. Ne znam tacno gde. Dopala mi se kao osoba. Upoznao sam i
Brazilca. Nismo mnogo pricali, ali deluje ok. Rekao sam joj da cu
pogledati josh jedan stan i da cu joj se uvece javiti sta sam odlucio.
Usput sam popio sok kojim me je ponudila.
Vratio sam se do faxa. Sreo sam Osmana i Adriana. Bilo je oko 17:00.
Adrian mi je rekao da bih trebao da idem u Kembridz na dva do tri
meseca. Verovatno od avgusta. Evo problema. Ja trazim stan/sobu. Treba
da se da depozit u visini mesecne stanarine, plus stanarnu za mesec
unapred, plus sto treba da se obavezesh nekim ugovorom da cesh ziveti
bar 6 mececi tamo. Sve u svemu. Ispada da cu placati za 3 meseca za
koja necu biti tu. Adrian je predlozio da mi fax plati deo stanarine u
rezidenciji. Ideja je da ja placam 300 a univerzitet ostalo. I tao do
avgusta. Sutra cekamo da Mateo da zeleno svetlo.
Otishao sam da napishem mail Ivonn. Sve sam moj rekao sto se dogodilo,
ali... Ko ce u to da mi poveruje. Najlogicnije je da se pomisli da sam
nashao bolji stan i da sam izmislio jako glup razlog da se ne useli.
Ispao sam u njenim ocima pi*ka. Krivo mi je zbog toga jer su ona i
Brazilac totalno OK. Planiram da ima poshaljem slike iz Engleske. To
je jedini nacin da mi veruju. Moram da kupim fotoaparat.
Otishao sam da vidim drugu sobu da bih video sta ze izdaje za 220
evra. Trebao sam biti tamo u 21:00. Stigao sam malo ranije.
Ispostavlja se da za taj stan postoji konkurs. Konkusr su napravili
stanari tog stana. Pogledace sve zainteresovane i izabrace onog koji
zeli najduze da ostaje. Usput mora da bude normalan. Dok sam cekao
devet sati. Pojavila se jedna riba. Ispostavilo se da je iz
Kolumbije!?!?!?!?!? Zove se Ambar. Trazi stan. Studira prava. Tu je 3
godine. Zivela je 9 meseci u Parizu i neko vreme u Britaniji. Bila je
u USA, holandiji i josh nekim zemljama (neko bash zna da se provodi).
Ja sam joj ispricao sve sto mi se desilo u toku ova 4 dana u
Barcelini. Doshao je lik koji zivi tamo. On je iz Chilea. Totalno je
ok. Ispricao je zasto biraju ljude za stan. Zele nekoga ko ce ostati
bar godinu dana a verovatno i duze. Ja sam mu rekao da necu da zivim
tamo sada ali ako se pojavi mesto u oktobru da mi posalje mail. Rekao
je OK i dao mi je njegov broj mobilnog. Soba koja se izdaje nije neka
ali je dobra za te pare. Daleko je od faxa ali je blizu mora.
Krenuo sam kuci (citaj rezidencija). Posetio sam Iñaki-a. Ispricao sam
mu sta mi se desilo. Ponudio mi je ako mi je potrebno da spavam u
njegovoj sobi par dana. Ima dushek viska. Videcemo sta ce biti.
Brakus mi je rekao da dolazi jedna Ivana iz Srbije. Trenutno je u
Madridu. Doci ce u subotu na dva dana. Dogovorio sam se da se vidim s
njom.
Treba i da se javim Eddy-u, ali prvo da se skrasim negde. Svaki dan
lezem komiran.
Postovacu ovo sutra.

Nista od teretane

Sinoc sam krenuo u teretanu. Na putu do lifta sreo sam jednog spanca koji je gledao fudbal u svojoj sobi. Vrata su mu bila shirom otvorena. Pitao sam da li i ja mogu da gledam utakmicu s njim. Pustio me je. Igrali su Hrvati protiv Spanaca prijateljski mec. Spanci su pobedilie 2-1.
Lik se zove Iñaki. U sobi ima komp, tv, playstation2, laptop, gitaru, muzicku liniju i josh neke stvari. Malo smo pricali. Rekao sam mu ko sam i sta radim. Ispostavilo se da njegova bivsha devojka trazi cimera/cimerku. Iñaki mi je daonjem mail i telefon tako da cu joj se javiti popodne.
Innaki se prima na ultimate fight. Omiljen borac mu je Mirko Cro Cop. Pitao me je da li znam nekog Bosnjakovica. Mislim da je Bosnjakovic bio prvak u kikboxu u evropi. Rekao sam mu da nisam siguran za to.
Posle su mu doshli neki docimeri zaboravio sam im imena. Na kratko su se zadrzali.
Otishao sam na spavanje u 23:00.
Jutros sam saznao da Argentinac nije mogao da mi nadje sobu. Opet sam na pocetku. :(

BSC i UPC

BSC i UPC.
BSC je istitucija za sebe. Nije deo UPC-a. BSC je javni servis koji pruza usluge racunanja za sve univerzitete za dzabe. Ideja je da 'procesorska moc' superkomjutera MareNostrum bude javni servis u sluzbi nauke.
BSC sam po sebi ne daje doktorate i diplome ali ljudi koji su na PhD-u studiraju na UPC-u a projekat rade na BSC-u.

Internet u Barceloni

Ovde kao i ostalim normalnim zemljama je prisutan na svakom koraku. Internet je kao i telefon, voda, struja, grejanje i ostale stvari.
U svim rezidencija ima ehternet prikljucak u svakoj sobi i svaka rezidencija ima interner prostoriju za ljude kao sto sam ja. Pored toga, svaka rezidencija ima teretanu, tv salu, vesheraj. Skoro nikad ne srecem ljude u internet prostoriji. Prvo mi je bilo cudno zasto nikada nema ljudi, ali sam shvatio da svi imaju laptop. Imacu ga i ja. :) Ne znam da li je zalosno ili veselo (sta je suprotno od zalosno, ne mogu da se setim) to sto cu dobiti laptop od faxa.

Sadan (Husein)

Prvo, vishe necu pisati nista na temu 'Srbi vs Rest'.
Ovih dana mi se nista specijano ne deshava. Nemam vremena da upoznajem Barcelonu jer sredjujem papire na fakultetu. Po ceo dan sam tamo.
Jutros sam zvao ljude sa kojima sam trebao ziveti, ali... Riba koja je trebala da se iseli se predomislila. Opet sam na pocetku bez stana. :( Jedan Argentinac, Alexandro, ce mi veceras poslati mail jer ce kod njega mozda biti jedna slobodna soba pocevshi od veceras. BTW, on je takodje na doktorskim studijima u Barceloni. Ne radi na istom projektu kao ja.
Bio sam i u banci da pokupim bankarsku knjizicu i da stavim sve pare sto imam u banku. Dali su mi neki papir koji sam trebao predati sekretarici na faxu, da bi mi fax tamo stavljao pare. Otishao sam sa tim papirom do Sandre (sekretarica) dao joj papir. Usput sam doneo avionsku kartu sa racunom da bih refundirao kartu. Sandrina koleginica koja se bavi finansijama je uzela kartu i racun iz banke. Pitala me je da li se ja zovem Sadan?!?!?!?!?!? Nisam mogao da verujem. Ovi u banci su loshe prekucali moje ime iz pasosha. Ispasce da sam Arapin. Otishao sam do banke. Za 2 minuta su ispravili gresku u racunaru. U banci se zoven Srdan Stipic, bez dj. Moralo je tako jer podaci moraju da se slazu sa vizom koju su mi izdali. Vratio sam se do sekretarice i sve je bilo OK.
Posle smo isli do jedne zene da je pitamo kako moze da mi da potvrdu sa faxa da radim PhD tamo. Rekla je da ne moze da mi da potvrdu dok se ne upishem, a upis je u septembru. Sutra treba da odem do iste zene da mi da pismo koje ce da kaze da cu se upisati u septembru na fax (ovo mi treba za odlaganje vojske).
Posle sam bio sa Osamnom i Adrianom na rucku. Jeo sam gaspacho i jegulju, na spanskom 'calamar'. I jedno i drugo je odlicno. Pio sam pivo, naravno. Za desert sam ima sladoled, pa posle espreso. Sve to me je kostalo 7.40 evra. Samo da dodam da sam doruckovao tost sa kackavaljem i shukom + kafa s melkom. To je bilo oko 3 evra.
Popodne sam proveo s Alexandrom (od Alexandro, musko) i Paulom (Paula, Paula, Femenino) koja je takodje iz Argentine. Pricali smo o svemu i svacemu. Oprostio sam se od nijih i krenuo kuci (rezidencija Lesseps, ove imam rezervisamo do 12-og). Usput sam pokupio papire koje je za mene pripremio Osman.
Planirao sam da kupim 'broj za mobini' ali to josh nisam obavio.
Interesantno je da josh uvek nisam bio ni u jednoj prodavnici. :)
Planiram da odem u teretanu za 15 minuta.
Ovo cu da postujem sutra na blog, trenutno to pishem kao draft u gmail-u.

Srbija vs Catalunja

Svi ljudi koji su iz Catalunje kazu da Catalunja nije Spanija. :) Niko ne pravi problem s tim. U prospektima o Catalunji koje sam citao explicitno se kaze 'Catalunja je zemlja koja...'. Dobra stvar je sto u Spaniji ima mnogo regija sa visokom autonomijon. Ista je stvar i u prosperitetnim evropskim drzavama. Zakljucak koji se iz ovoga moze izvuci je da je visok stepen autonomije pozeljan u drzavi.
Mislim da Srbija moze da postane razvijenija jako brzo ako bi se uvela autonomija za neke regije u Srbiji. Nisam za cepanje teritorije Srbije. Neke dobre posledice od autonomije. Svaka regija bi mogla da ima svoj zvanicni jezik + srpski kao obavezan. Na ovaj nacin Srbi ne bi bili xenofobi. Drguga dobra stvar: poceli bi se razvijati i ostali gradovi u Srbiji osim beograda. Treca dobra stvar: Srbija bi ostavila dobar utisak u EU. Cetvrta: smanjio bi se priliv ljudi u Beograd.
Ako Srbi nastave da teraju inata sami sebi josh ce se vishe unazaditi. Srbi misle da teraju inat svetu (Americi, Nato-u, Evropi, Hagu...) ali u stvari teraju inat sebi samima.
Ovo sto sam napisao je namenjeno ljudima u Srbiji. Kad pricam o mojoj zemlji (Srbiji) ostalim ljudima, pricam sve najlepshe. Nerviraju me ljudi koji kazu da tako mislim (kao sto je napisano u prethodnom pasusu) jer nisam Srbin. To je tacno da nisam Srbin ali Srbija je moja drzava. Zelim joj sve najbolje i svim ljudima koji su u njoj. Srbija je ipak moja kuca (valjda mi autonomashi iz Vojvodine nece zameriti, ipak sam i ja iz Vojvodine).
Opet nesto o Srbima. Nemojte da se ljutite ako vam neko kaze da je iz Vojvodine. To je sasvim normalno u Evropi. Npr. Katalonci kazu da su iz Catalonije i niko im ne pravi problem. Kad odu u Evropu kazu da su iz Spanije. Ja radim to isto. U Srbiji sam iz Vojvodine, u svetu sam iz Srbije.
Ocekujem burne komentare na ovu temu. Ne zelim da se politika spominje u komentarima. Zdrav razum je pozeljan.

Srbin, Italian i Argentinac

Disclamer: Iz naslova se mogu izvuci pogreshni zakljucci (sto smesno izgleda rec 'zakljuck' kad se slovo c nadje pored slova c).
Ljudi su u Srbiji misle da sam Srbim.
Neko je mislio da sam Italijan zbog nacina na koji pricam spanski.
Zena koju sam upoznao juce na dorucku je iz Venecuele. Ona je mislila da sam iz brazila zbog istog razloga.
Ne osecam nacionalnu pripadnost ni jednoj etnickoj grupaciji.
Mislim da sam svetski covek (znam da ovo deluje egocentricno ali tako se osecam ovde).
Sutra idem u nove pohode.
Pisanje bloga mi oduzima oko 1-2 sata dnevno. Nastavicu ovim tempom dok ne pocnem da radim nesto ozbiljnije.

Trazenje stana

Bio sam u banci da otvorim racun. Sutra bi trebao da pokupim karticu.
Preko interneta sam nabavio neke brojeve telefona. Posle sam zvao ljude i ugovorio gledanje soba za uvece. Posle sam zvao svoje i svoju devojku. Zvao sam sa fakulteta. Oni su mi rekli da se obavezno javim svojima i da se slobodno mogu posluziti kancelarijskim telefonom. Nisam ih monogo odrao. :)
Odlucio sam peske da odem do prvog stana. Usput sam cuo na ulici kako dvojica pricaju srpski. Odmah sam ih zaustavio. Jedan je Hrvat da drugi je Slovenac. Tu su samo 3 dana na nekom cisko kursu. Pitao sam ih da li su bili na plazi. Rekli su da nisu imali vremena i da sutra treba da putuju kuci. Dao sam im moj mail i rekao ako hoce da svrate samo da mi se jave.
Stigao sam do prvog stana. Tamo zivi 3 studenta, 2 tipa i jedna riba. Mozda i greshim. Sve u svemu, imacu svoju sobu. :) (Za ovaj stan sam se odlucio tek posle gledanja drugog stana) Cena je 275 evra + troskovi, treba da izadje na 300 evra otprilike.
Posle sam otishao do drugog stana. Promashio sam stan, ali se ispostavilo da u tom promashenom stanu zive neki stranci koji su tu iznajmili sobe. Pretpostavljam da se u celoj toj zgradi izdaju stanovi. Vrata mi je otvorila neka riba koja je iz Skodske. Rekla je da se ne izdaje ni jedna soba i pitala me je koji broj stana trazim. Objasnila mi da treba da se popnem josh par spratova vishe. Pre nego sto sam otishao do ciljnog stana, zamolio sam je da mi pokaze stan. Stan u kome je ona je ogroman. Stata je gradnja sve deluje oronulo ali ima neki smek. Plafon je visok. Zidovi imaju neki malter koji se kao ljusti. Necete verovati, ali stan mi se stvarno svideo. Kad ste unutra, stvarno imate utisak da ste na moru. U prvom stanu imate utisak kao da ste u Beogradu, tj. nemate utisak da ste bilo gde. :) Razmenio sam mail sa tom ribom i predlozio joj da me informishe ako sazna za neku praznu sobu bilo gde. Nekako mi se cini da je osoba od poverenja. Hocu da imam sto vishe informacija (soba) za ljude koji dolaze na PhD (da li se neko prepoznao ovde). :) Rekla mi je da je imala loshe iskustvo sa nekim ranijim cimerima, tj. da je neki njen bivhi cimer non-stop zvao svoje ortake da shmrchu kokain. :) Zbog toga se iselila iz prethodnog stana i doshla u ovaj. Razmenili smo mailove i ja sam otishao do stana koji sam trazio.
Tamo zivi 4 osobe. 2 tipa i 2 ribe. Soba koja se izdavala kosta 200 evra. To je neverovatno jeftino za Barcelonu (cene soba se krecu 250 evra bez troskova do 400 sa troskovima, troskovi su 30-50 evra po osobi). Ispostavilo se da je soba neverovatno mala. Mislim da ima 3 metra kvadratna. Stao je samo krevet i neki ormaric. Zahvalio sam se ljudima i rekao sam da me ne zanima. Nisu se ljutili jer znaju kakva je soba. U tom trenutku sam odlucio da cu da zivim u prvom stanu. Krenuo sam kuci.
Posto su prosla dva dana iselio sam se iz 'prve rezidencije'. Stigao sam u drugu. Verujem da cu vec sutra da budem u stanu i da ce propasti rezervacija do 12. juna. Na faxu su mi rekli da mi je u interesu da sto pre nadjem stan i da ne brinem ako propadne rezevracija. Dolazak u drugu rezidenciju nije bio problem jer sam putni kover ostavio na faxu i samo stvari koje mi treba ju za veceras sam stavio u ranac.
U toku dana sam bio u kancelariji za strance na faxu. Tamo su mi dali internet adresu za trazenje soba, dali su mi neke knjizice za upoznavanje barcelona i dobio sam ranac sa znakom fakulteta. U istoj kancelariji sam popunio formulare koje ce poslati policiji da mi se napravi licna karta. Postacu spanac za dve nedelje. :) Zvacu se SRDAN STIPIC (znaci bez DJ) :(. Tako mi pishe u vizi.
Ranac koji sam dobio je dobar, bar mi se tako cini. Ispostavilo se da je bilo dobro sto nisam kupio ranac u Srbiji iako sam to planirao. Ranac je sa jednim diagonalnim kaishom (znate na sta mislim samo ne znam da objasnim). Tod takvih ranceja je odlicno sto je moguce izvaditi stvari iz njih bez skidanja ranca s ledja. Samo se zarotiraju kas stomaku i mogu se otvoriti. Svaka cast ljudima koji su se setili toga.
Postovacu josh jedan clanak na svoj blog pa palim na spavanje.

60% devojke, 100% toples, 200% sise

Na plazi se mogu videti devojke (100%) od kojih je 60% u toplesu. Neke od njih imaju fenomenalne grudi (2 x 100% sisa = 2 sise = 200%). Devojaka ima raznih ali sam primetio jednu interesantnu stvar. Prosecne devojke bolje izgledaju u toplesu. Moguce da je zbog toga sto: ako ime je faca losha uvek mozesh da gledash u grudi.
Savetujem devojkama iz Srbije da budu na plazi u toplesu.
Uputstvo za devojke: Dok shetate nosite gornji deo brusa a i ne morate. Ali kad se suncate ili dedite na plazi obavesno skinite brus. Ideja je da se grudi ne tegle tokom shetanja ali da dobiju lepu boju.
Pre nego sto sam doshao ovde cuo sam da je 90% devojaka na plazi u toplesu. Vrlo moguce s obzirom da josh uvek sezona nije otvorena. Moja predvidjanja su da ce se broj devojaka u toplesu povecati na 90%. :)

Ljudi s kojima cu raditi i ostale stvari

Upoznao sam josh neke ljude kojima sam odmah zaboravio ime. :) Imao sam uvodni razgovor o tome sta cu raditi ovde. Radicu na projektu koji ce probati da implementira Software Transaction Memory. Cilj je da se iskoriste buduci procesori koji ce imati jako mnogo core-ova. Neki prvi naucni radovi na tu temu su napisali ljudi iz Cambrige-a. To su Tim Robins y Simon Peyton Jones. Prvi program koji u sebi ima implementiranu podrsku za STM je Haskel. Prvi radovi na temu STM pokazuju da je ta metodologija programiranja pogodna za multi-core procesore. Mozda cu i ja ici na Camrige. :)
Interesantan lik je Adrian iz Argentine koji je ovde 10 godina. On predaje nesto (ne znam sta) i sa njim cu raditi na projektu. Za sada smo na projektu Osman, Adrian i ja. Adrian mi je rekao da ce biti tesko naci sobu/stan. Problem je u tome sto je sve skupo, isti problem kao i u Beogradu. Adrian podseca gradjom na Andrica iz valjeva koji mi je bio kolega iz FNX-a. Deluje mi da ima smisla za shalu (imam isto misljenje o svim ljudima te gradje, josh cemo da vidimo da li je stvarno duhovit).
Na rucku sam bio sa Osmanom. Rucak je bio dobar. 4 jela na izboru. Uzeo sam nesto kao gulash. Imao sam tuna salatu s povrcem, hleb i pivo. Danas nije bila supa na meniju, ali sa saznao da ponekad ima i supe. Cena rucka je 6 evra (drzava dotira neki deo) sto bi trebalo da je pristupacno. Osman mi je rekao da je za vreme vladavine Franka donet zakon da restorani moraju da imaju jeftine meni ruckove za radnike. :) Cena ruckova u restoranima je oko 10 evra. Dobra stvar u menzama je sto ne traze legitimacije i radi tokom cele godine. Mislim, ali nisam siguran, da u menzama sluze samo ruckove. Znaci, svako ko dodje da me poseti jesce u super menzi. :)
Blog kucam odakle stignem. Trenutno sam u biblioteci.
Popodne treba da se preselim u drugu rezidenciju.
Raspitivao sam se kako je moguce dovesti suprugu/devojku ovde. Samo su mi potvrdili sto sam znao. Moze doci ali ne moze da radi. Moze na crno ali ako je/ga uhvate deportuju oboje kuci.
Mislim da sam promashio naslov za ovaj post. :)

Barcelona i spanski jezik

Barcelona nije dobro mesto za ucenje spanskog jezika. Svi natpisi su na katalonskom. Onaj ko zna spaski sve razume, ali osoba koja zeli da nauci spanski nece znat na kom je jeziku napisan neki natpis. Rekli su mi da deca cesto meshaju spanski i katalonski.

Mateo Valero & Co.

Danas sam upoznao profesora Mateo Valero-a.
Nizak je i neupadljiv, ali svi mi kazu da je on ovde 'super zvezda'. Ima dobre kontakte. Pre dva meseca je bio na sastanku sa Bilom Gates-om licno.
Upoznao sam i Osmana. On ce biti moj mentor (bar ja tako mislim, jer je Mateo uvek zauzet). Osmanova baba je iz Makedonije. :)
Upoznao sam i Frana. On ce biti Vladicin mentor ako sam u pravu.
Pokazali su mi gde su restorani/menze. Rucak kosta oko 5-6 evra sto je jeftino za ovde. Ne znam koliko kosta redovan rucak u nekim pravim restoranima. Mateo je takva faca da ima svoj sto u najboljem restoranu na fakultetu i uvek ga ceka boca vina samo za njega. :)
Kasnije cu da izvadim licnu kartu koja vazi kao pasosh u zemljama shengena. Za ostale zamlje EU moram da trazim vizu. :(
Da ne zaboravim. Juce uvece sam bio crven ko rak. Izgoreo sam od sunca. Dobio sam zuljeve na donjoj stran palca od shetanja (presao sam vishe od 20 km, tj. shetao vishe od 5 sati u toku jucerasnjeg dana).

Drugi utisci u/o Barceloni

Jutros sam rano ustao da bih imao vremena da upoznam grad.
Na recepciji sam dobio kartu od jedne devojke koja tu radi. Zeleo sam da odem do stanice milicije da pokupim licnu kartu koju su mi trebali napraviti. Upozorili su me da je danas praznik i da policija najverovatnije ne radi.
Krenuo sam ka metrou. Nisam presao ni 100 metara i video sam jednu jako zanimljivu kapiju. Mnogo je podsecala na Barcelonu iz tv reportaza (Barcelona me je podsetila na Barcelonu, neverovatno). U pitanju je bila Zmajeva kapija od Gaudi-a. Morate priznati da fenomenalno izgleda.
Stigao sam u metro i hteo sam da kupim mesecnu kartu za metro. Nisam uspeo jer je potrebna licna karta za to. Kupio sam kartu koja traje 3 dana za sve prevoze. Cena je 13.20 evra (cena jedne voznje u metrou je 5 evra). U metrou sam pitao jednu devojku kako mogu da stignem do stanice policije. Ona mi je objasnila sta treba da radim. Ispostavilo se da je devojka iz Nemacke. Iznenadila se mojim dobrim spanskim. :) Ona je ovde dosla da studira spanski. Tu je samo 1 mesec, ali je malo ucila spanski pre nego sto je dosla. U tom trenutku je pored nas bila jedna riba koja je cula razgovor i rekla mi je da policija danas sigurno ne radi jer je praznik. Ispostavilo se da je riba iz Republike Dominikane. Ona mi je objasnila gde cu trebati da idem da podignem licnu kartu (id karta se podize u zgradi uprave blizu plaze). Usput sam saznao kao mogu da stignem do plaze, nemica mi je dala internet adresu za neke apartmane gde zive neki Nemci i trazio sam njenu email adresu za svaki slucaj.
Stigao sam do stanice milicije i pored toga sto sam znao da ne radi. Pricao sam s portirom i on mi je rekao da mogu da dodjem sutra u bilo koje vreme. Bilo je oko 11:30. Posto nisam imao sta da radim odlucio sam da odem do plaze (koji 'bedak' :) ).
Izashao sam iz metro i uputio se ka moru, tj. pratio sam ljude. Posle sam poceo da idem po nekim ulicama da bih video arhitekturu zgrada. Sve je delovalo cool. Stigao sam do plaze i pitao ljude gde mogu da kupim 'broj za mobilni telefon' i gde se nalazi 'zgrada uprave'. Broj nisam kupio jer se ne preodaje na kioscima. To cu uraditi sutra. Usput sam kupio 'halo karticu' (kosta 6 evra, ne znam koliko to traje u minutima razgovora :( ). Hteo sam da zovem Davora (njegovu kevu sam upoznao u spanskoj ambasadi u beogradu, coveka inace ne znam). Niko se nije javljao na telefon :(.
Dok sam ishao do 'zgrade uprave', primetio sam da svi zivi voze bicikle. Pala mi je odlicna ideja na pamet, da kupim bicikl. Pitao sam ljude gde moze da se kupi. Napomenuo sam ljudima da zelim da kupim najruzniji bicikl da se ne bih plasio da mi ga ukradu. Jedan lik mi je rekao da u blizini ima radionica/prodavnica polovnih bicikala.
Stigao sam do upravne zgrade. Nije radila zbog praznika. Otishao sam do radionice bicikala. Lik koji radi tamo mi je rekao da je prestao da prodaje polovne bicikle. Bedak. Ostatak dana sam morao da peshacim. Isti lik mi je predlozio da kupim nov bicikl i da ga unakazim sprejom. Svidela mi se ideja, ali otom potom.
Otishao sam do plaze. Usput sam video da ovde ima ljudi sa svih strana sveta. Ja sam cak delovao domace (evropski). Plaze su im odlicne i super sredjene. Primetio sam da je vishe od pola riba u toplesu. Tokom trazenja mesta na plazi, proshao sam pored nudistickog dela. Napomena: nudisticki deo nije odvojen od ostatka plaze, tj. neki ljudi su bili goli, neki ne. Tj. to nije prava nudisticka plaze, nego su ljudi opusteni. Na kraju sam se smestio na neko mesto gde i nije bilo puno ljudi. Nisam hteo da brinem za stvari (u rancu sam imao pasosh i oko 120 evra).
Sunce na plazi je bilo odlicno. Voda me je mamila da se okupam. :)
Imao sam mali tehnicki problem koji i nije problem. Na sebi sam imao shorc ipod kojeg sam imao gace. Morao sam da skinem gace. Shvatio sam da nema smisla da se skrivam od ljudi kojima je golotinja ko' dobar dan. Skinuo sam se go i obukao shorc. Niko me nije ni primetio.
Zaleteo sam se u vodu i... Voda je bila LEDENA. Otplivao dam 50 m i odmah sam se vratio na obalu. Ne znam koliko stepeni je imala voda, ali ko zagrnurish glavu, glava te boli od hladnoce. Sa obale sam obratio paznju da se jako malo ljudi kupa/zadrzava duze u vodi. Ako su u vodi, trude se da drze glavu izvan nje.
Bucnuo sam se jos par puta na 10-ak sekundi. Krenuo sam u setnju pored plaza. Na nudistickom delu sam video kako jedan go matorac maze nekog mladjeg meleza. Verovatno su zajedno :). U shetni sam potrosio bar 2 sata. Kad mi je dosadila shetnja izvadio sam mapu i pogledao sta ima zanimljivo da se vidi. Obishao sam park Parque de la Ciudadela. Posle sam otishao do Trijumfalne kapije.
Bio sam jako umoran pa sam seo da se odmorim.
Posle kratke pauze sam odlucio da vidim najpoznatiju crkvu na svetu, Sagrada Família. Crkva je fenomenalna. Kad se covek zagleda u detalje na crvki, prosto se najezi. Gaudi mora da je bio na nekim drogama. Crkva deluje kao da nije sa planete zemlje.
Posle sam otishao do rezidencije da updateujem blog.

Odlazak iz Beograda i prvi utisci u Barceloni

Juce sam imao ispracaj na aerodromu Beograd. Doslo je dosta ljudi da me isprati. Tamo je bio moj cale, keva, stric, brat od tetke, neki drugovi (Kostres, Marija, Lovric, Milenkovic), moja devojka Dragana i njeni roditelji.
Na aerodromu su se prvi put sreli moji roditelji sa Draganinim roditeljima. Ja sam mislio da ce prvi susret nasih roditelja biti veoma formalan (svi se prave fini i hvale svoju decu). Dragana i ja smo pretpostavljali da ce moj cale pred svima reci da smo se Dragana i ja trebali veriti. Takodje smo pretpostavljali da ce Draganin cale ispricati pricu kako je on Dragani i meni napravio stan i da sam ja odbio ponudu da zivim tamo. Tako se i dogodilo.
Moj cale je pred svima rekao kako smo se Dragana i trebali veriti i rekao je da mu nije jasno zasto nismo. U tom trenutku, Dragana je zaplakala. :( Kako sam se osecao bespomocno (nisam mogao da zaustavim Draganino plakanje), poceo sam da placem i ja. :( Plakali smo jos malo, pa smo stali da placemo. :) Onda je Draganin cale ispricao pricu za stan. Sve u svemu, sve se desavalo kako smo predvideli.
Svi su nekako bili tuzni sto odlazim. To se moglo osetiti. Izgledalo je da se njihova tuga sakupila u meni. Zbog toga sam se opet rasplakao na granicnom prelazu. Posle mi je bilo bolje (nisam vise plakao).
Let do Beca je bio dobar i kratak. Trajao je oko sat vremena. UNa aerodromu u Becu sam se smorio. Cekao sam 3 sata let za Barcelonu. Pre nego sto sam se ukrcao u avio za Barcu, video sam jednu devojku sa cerkicio. Devojka je pricala svojoj cerkici na srpskom. Zbog toga sam im prisao. Ispostavilo se da su iz Crne Gore. Devojka je isla da se vidi sa muzem Crnogorcem koji je trenutno radi u Barceloni. Malo smo prcali ali nista specijalno. Uspeo sam da ubijem vreme pre poletanja.
Let do Barce me je smorio. Trajao je oko 3 sata. Pre sletanja na pistu, imali smo pogled na Barcelonu nocu. Barcelona izgleda lep iz aviona. Kad je avion totakao pistu, vozili smo se jos 5 minuta u avionu na pisti (pista je ogronma). Posle su nas autobusom odbacili do aerodroma (aerodrom je jako velik, pa moraju autobusima da prebacuju ljude od aviona do zgrade). Uzeo sam kofer i pozdravio sam se sa crnogorkom.
Pre nego sto sam izasao sa aerodroma, pitao sam jednog lika gde se nalazi studentska rezidencija. Rekao je da zna otprilike i da mogu da idem jedan deo puta s njim. Usli smo u autobus. U autobus se ulazi na prednja vrata i karta se placa na licu mesta. Karta kosta 3.75 evra. Pricao sam sa tim likom. Pitao me je odakle sam i gde sam naucio spanski. Odgovorio sam mu, pa sam ga ja pitao isto. On je rekao da je iz Albanije!?!?!?!?!?! Ispalo je da su se Srbi i Albanci nasli na pogresnom mestu. :) Elem, kako ja nisam Srbin i ni on nije Albanac sa Kosova, sve je bilo OK. Uzeo sam njegov broj telefona i planiram da mu se javim. Lik se zove Edi. Izasli zmo zajedno u centru grada i rekao mi je da uzmem taxi za ostatak puta. Edi mi je rekao a taxi treba da kosta oko 4-5 evra.
Pre nego sto sam uzeo taxi, pitao sam neke ljude da li znaju gde treba da idem. Naravno niko nije znao. Uzeo sam taxi, ali ni taxi nije znao gde treba da idem. Likovi sa faxa su mi dali ime rezidencije ali ne i adresu. Posto sam imao adrezu neke druge rezidencije, rekao sam taxisti da me odvede od te druge (Lesseps ili tako nesto). Otisli smo do Lesseps-a. Tamo smo pitali nekog studenta gde je prva rezidencija. On nam je objasnio da je na drugom delu grada. Na kraju sam ipak stigao na pravo mesto samo sto me je taxi kostao 6 evra do Lessepsa + 8 evra od prave rezidencije. Cini mi se da taxi nije skup u poredjenju sa autobusom.
Trenutno sam u Torre Girona rezidenciji (to je ta prva rezidencija). Vishe lici na hotel. Sve je super uredjemo. Ja sam dobio jednokrevetnu sobu. Tu cu biti 2 dana i posle idem u Lessepes na 6 dana. Za to vreme moram da nadjem neki stan gde cu da zivim naredne 2 godine.
Bio sam na dorucku. Svedski sto. Jeo sam hleb + kackavalj + shunka + salama sa maslinama. Pio sam mleko. Posle sam mleka sam popio neki jogurt. Jogurt je ove sa secerom!!!! Posle sam popio neki gusti sok i pojeo jednu krusku. Fin dorucak. Za vreme dorucka upoznao sam jednu zenu iz Venecuele koja je ovde u poseti sinu koji studira. Malo smo pricali, ali nista specijalno.
Zaboravih da kazem da kada sam se probudio da sam video jednu crkvicu koja mi je delovala poznato. Posle sam se setio odakle mi je poznata.
http://www.bsc.es/
To je crkva gde je najveci superkompjuter u evropi. Nisam je odmah prepoznao jer sam je gledao sa strane.
Trenutno kucam blog :).
Kasnije cu do policije da pokupim licnu kartu koju su mi napravili spanci. Planiram da kupim mesecnu kartu za prevoz. Mozda kasnije odem na plazu. :)
Vreme je super. Trenutno sam u sandalama i shorcu. Planiram tako da se oblacim do kraja oktobra. :)

Iskustva iz Kolumbije

Moj život je bio veoma interesantan jer sam proveo oko godinu dana u Kolumbiji tokom 2002-2003 godine.
Tamo sam bio na razmeni studenata a najinetesantniji detalji su zabeleženi u mailovima koje sam slao svima koje sam znao.
Zanima me koji mailovi su vam najzanimljiviji.
Slobodno stavite vaše komentare na moj blog.

Asdf
Colombia
Cp6uja
Dve devojke iz Ceske
FW_ Nesto o Kolumbiji
FW_ Prvi email iz Kolumbije, part II
FW_ Prvi email iz Kolumbije, part III
FW_ Prvi email iz Kolumbije
FW_ Yo soy Sergio
Hmm
Interesantan vikend
Jedna prica
Karibi
Matrix 2 and Bad Students
Na zapacu nista novo
Nova godina
Ovce, magarci i konji
Ovde je sve OK
Pranje zuba
Re_ HAPPY BIRTHDAY !!!
Santa Marta
Selidba i debela devojka
Standardno smaranje
Teski dani
Utakmica
Vikend

Priprema za Španiju

Dobio sam Špansku vizu. Kupio kartu za Barcelonu i treba da letim u nedelju. U Barcelonu ću sleteti oko 22:40. Problem je u tome što me niko neće čekati na aerodromu. Dobio sam adresu gde treba da idem.
U ponedeljak je neradan dan u Barceloni. Ljudi sa faksa su me iskulirali i rekli mi da ćemo se videti u utorak. Nije im neka fora. Moje sposobnosti snalaženja će doći do izražaja. :)
Trebaću da se upišem na PhD studije što pre. Treba da odložim vojsku pre nego što mi stigne poziv za kasarnu.